Fantastična Srbija na kraju čestitala Kazahstancima!

> 20:03

I igra, i šanse, i srce na terenu! Sve smo imali! I nije bilo dovoljno. Kada je tako, ostane nam samo da čvrsto stisnemo ruku rivalu i čestitamo mu. Bio je bolji. Ali isto tako čestitke zaslužuju i Orlovi koji su se kako dolikuje oprostili od Evropskog šampionata u Sloveniji: Srbija - Kazashtan 1:3! Legija stranaca - uglavnom Brazilaca - u kombinaciji sa domaćim igračima iz dvostrukog šampiona Evrope - Kairata, pokazala se kao nepremostiva za naše momke. Pružili smo najbolju igru na prvenstvu, borili se i - časno ispali.

Orlovi su odlično otvorili utakmicu, imali posed, dobro kombinovali i dolazili lako do situacije da igroze Igitu, golmana svetski poznatog po svom karakterističnom stilu - u fazi napada on je peti igrač - ali u trenucima kada smo bili nadmoćni zaista nismo imali sreće. Uostalom, podatak da smo u prvih desetak minuta utakmice imali više šansi nego li na prethodna dva meča protiv Slovenaca i Italijana - dovoljno govori. Slobodan Rajčević bio je naš najagilniji igrač u tim momentima. On je dva puta pogađao stativu i imao stopostotnu šansu u 4. minutu, kada je tri puta u dve sekunde gađao na gol Kazahstanaca - svaki put mu se lopta odbijala u noge - ali Igita kao da je začarao svoju mrežu.

I onda nakon svih tih promašaja stiže kazna. Žamankulov u 7. minutu pogađa Aksentijevićevu mrežu. Od tog momenta Kazahstan je postajao sve opasniji, a naši momci usled pet faulova morali da smanje intenzitet odbrane, što je značajno uticalo na odnos snaga na terenu. Prešli smo na nešto pliću odbranu, čak osam minuta morali smo da se čuvamo, pa je u tom periodu Aksentijević u više navrata spasavao našu mrežu čudesnim odbranama.

I drugo poluvreme Orlovi su počeli bolje. Imaju loptu, imaju kvalitetan pas, no Kazahstanci se zaista sjajno brane. I sreća ih služi. Posle nekoliko dobrih kombinacija iz otvorenih pozicija za šut naši su pogađali leđa rivala. A to je ono što ume da ubija u pojam...

Prvu našu grešku u nastavku rival je kaznio i napravio činovski korak ka trijumfu. Kocić je izgubio jednu loptu na sredini terena, pao, ostao na parketu, a Kazahstanci ne mareći mnogo jurnuli u kontru koju niko nije mogao da zaustavi. Tajnan je bio egzekutor - 2:0.

U baš taj Tajnan verovatno je zaslužio i epitet igrača utakmice. Ne samo da je odlučio pobednika tim drugim pogotkom, nego je odrađivao velike stvari u odbrani. Na bloku, u markiranju, uklizavanju... Svukuda ga je bilo. Ako ćemo po loptačkom znanju slobodnom možemo da kostatujemo da nismo daleko od Kazahstanaca, ali ako nam nešto nedostaje onda je to igrač poput tog pouzdanog i "otrovnog" Tajnana.

U poslednjih pet minuta krenuli smo na sve ili ništa. S mnogo više rizika, sa žutim markerom. I opet je bilo šansi. U jednom trenutku postalo je frustrirajuće kako se momci u plavom dobro brane, odnosno kako promašujemo te neke poluprilike. Da bi u 36. minutu Srbija konačno postigla gol i aktivirala dramu u Stožicama. Perić za Rajčevića, ovaj "gazi" loptu i đonom je odnosi udesno - šut, 1:2! Vrhunac ide minut kasnije. Kocić sa velike udaljenosti, kao poslednji igrač, u markeru, gađa strašno i opet ta prokleta stativa!

Igita u poslednjem minutu još jednom čuva Kazahstance, posle novog pokušaja Kocića. To već tera suze na oči naših igrača...