Program vežbanja za decu predškolskog uzrasta - dizajn i primena

26.09.2017 20:35 > 20:39
Autor: dr Boris Popović

Savremeni trend života koga karakteriše ekspanzija elektronskih medija, počev od televizije, interneta, video igara, računara, prikovala je za ekran veliki broj dece već u predškolskom uzrastu, pasivizirajući najmlađe kojima je fizička aktivnost od vitalne važnosti. Međutim u tom periodu, deca se retko uključuju u sport, a frekvencija, intenzitet i sadržaji vežbanja u predškolskim ustanovama ne predstavljaju dovoljan nadražaj da bi se motoričke sposobnosti razvile više nego što se to dešava svakodnevnim biološkim i fiziološkim procesima. Program sportske školice predstavlja idealan početak bavljenja fizičkom aktivnošću, a zasniva se na učenju bazičnih motoričkih i sportskih veština u netakmičarskoj atmosferi i samim tim pruža mogućnost usvajanja i razvijanja osnovnih motoričkih umenja, znanja i sposobnosti. Raznim i mnogobrojnim interesantnim, koordinativno složenim vežbama, deca učestvujući u programu sportske školice razvijaju koordinaciju, ravnotežu, gipkost, sve vidove snage, brzinu, anaerobnu izdržljivost, umanjuju strah, bolje rešavaju motoričke probleme, postaju otvorenija, komunikativnija.

Pravilnim izborom i rasporedom sredstava fizičkog vežbanja samo dva puta nedeljno u trajanju od 60 minuta, deci se u sportskoj školici obezbeđuje ne samo pravilan rast i razvoj, motoričko obogaćivanje i poboljšanje generalnog statusa organizma, već i uticaj na kognitivne sposobnosti i konativne karakteristike. Sve se to prenosi i u svakodnevni život i aktivnosti kod kuće, u vrtiću i na ulici, što značajno utiče na njihovo celokupno motoričko ponašanje i formiranje bolje strukture ličnosti deteta, a kasnije i odraslog čoveka.

Predškolski uzrast u celini gledano, predstavlja izuzetno senzitivno razdoblje za razvoj motorike dece, a pogotovo kada je reč o učenju i usvajanju obimnog repertoara motornih veština. Veoma je bitno ne propustiti ovaj period, odnosno prednosti koje on nosi u formiranju motoričkog fundamenta. Međutim u tom periodu, deca se retko uključuju u sport, a frekvencija, intenzitet i sadržaji vežbanja u predškolskim ustanovama ne predstavljaju dovoljan nadražaj da bi se motoričke sposobnosti razvile više nego što se to dešava svakodnevnim biološkim i fiziološkim procesima. Savremeni trend života koga karakteriše ekspanzija elektronskih medija, počev od televizije, interneta, video igara, računara, prikovala je za ekran veliki broj dece već u predškolskom uzrastu, pasivizirajući dodatno najmlađe kojima je fizička aktivnost od vitalne važnosti. Deca gledajući televizijski program često konzumiraju tzv. nezdravu hranu (grickalice, slatkiše, gazirana pića), što dodatno uzrokuje pojavu adipoznosti čime se povećava rizik da takva ostanu tokom rasta i razvoja, kao i u odraslom dobu (Đorđić, 2006).

Za razvoj deteta u ovom uzrastu od velikog je značaja izbor prikladnih kretnih aktivnosti. Dete kroz pokret i kretanje istražuje svoje mogućnosti, upoznaje sebe i svoje okruženje, komunicira sa drugima... Kada se govori o fizičkom vežbanju, posebno dece, važno je da u njemu preovladavaju prirodni oblici kretanja i da se ono može prilagoditi sposobnostima svakog deteta, kako bi se uticalo na porast njegovih sposobnosti. Takođe, jedan od kriterijuma jeste i to da li ta aktivnost utiče na razvoj svih telesnih segmenata i na koji način. U tom kontekstu, sadržaji koji se primenjuju u sportskoj školici predstavljaju visoko vrednu aktivnost.

Program sportske školice predstavlja idealan početak bavljenja fizičkom aktivnošću, a zasniva se na učenju bazičnih motoričkih i sportskih veština u netakmičarskoj atmosferi i samim tim pruža mogućnost usvajanja i razvijanja osnovnih motoričkih umenja, znanja i sposobnosti. Raznovrsnim kretnim aktivnostima, upoznajući svoje telo i njegove mogućnosti, dete razvija i usavršava svoju motoriku, stiče raznovrsna motorička umenja i navike i razvija motoričke sposobnosti.

Raznim i mnogobrojnim interesantnim, koordinativno složenim vežbama, deca učestvujući u programu sportske školice razvijaju koordinaciju, ravnotežu, gipkost, sve vidove snage, brzinu, anaerobnu izdržljivost, umanjuju strah, bolje rešavaju motoričke probleme, postaju otvorenija, komunikativnija... Sve se to prenosi i u svakodnevni život i aktivnosti kod kuće, u vrtiću i na ulici, što značajno utiče na njihovo celokupno motoričko ponašanje i formiranje bolje strukture ličnosti deteta, a kasnije i odraslog čoveka.

Celokupna aktivnost čoveka, njegovo mentalno i emocionalno ponašanje, ima za osnovu motoričko ponašanje jer sve počinje pokretom. Motoričko ponašanje podrazumeva rešavanje problema prilikom kretanja i izvođenja raznih pokreta. Ono obuhvata ne samo fizički deo, već i intelektualno i emotivno učešće, koje je najviše izraženo kod dece u najmlađem uzrastu, zato što je dokazano da ona učestvuju u motoričkom ponašanju celim svojim bićem (Ismail i Gruber, 1971; Bala 2002; Popović, 2010 i dr.).

Dokazano je da je predškolski uzrast najznačajniji u celokupnom formiranju ličnosti. Kasnije dolazi samo do učenja raznih modifikacija i prilagođavanja raznim situacijama. Međutim, roditelji, kao i mnogi sportski stručnjaci zaboravljaju ili ne znaju, da dete većinu svojih antropoloških karakteristika i sposobnosti najviše razvija do šeste ili najkasnije do sedme godine života.

Mnoga istraživanja pokazala su da dobro dizajnirani programi fizičkog vežbanja prilagođeni deci predškolskog uzrasta značajno utiču na razvoj njihovih motoričkih sposobnosti i veština (Sääkslahti i sar., 2001; Špelić i sar., 2002; Videmšek i sar., 2003; Stupar, 2011; Popović i sar., 2014...).

PIŠE: Prof. dr Boris Popović

Još sporta:

Problemi za Đukića - Dvojica sigurno propuštaju meč sa Dinamom, trojica pod znakom pitanja!

Kavani odlazi u Premijer ligu! Spremite se za zimsku transfer bombu!

Montela čuva klupu Milana do leta - A na leto stiže veliko ime!

Ovim potezom PSŽ planira da izbegne zabranu igranja u Ligi šampiona sledeće godine!