Kolumna našeg saradnika Marka Jovića po prvi put pred vama

KO KAŽE DA JE FUDBALSKA ROMANTIKA UMRLA: Dimitri Paje - jedan sasvim običan tip

> 11:47

 

Pravi junaci današnjice, sveta gde je sve okrenuto naglavačke, kriju se iza kulisa. Njihove vrline nisu vile i beskrajne poljane moći i raznoraznih valuta, nisu ni cenjeni koliko opisani likovi, upravo zbog situacije koja vlada i modela koji nam se poturaju pod nos. Ne, njihovo bogatstvo i snaga su ljubav i snovi, i oni, ma koliko sve ovo izlizano zvučalo, uvek nađu ono za čime tragaju.

Priča ne počne uvek na prvim stranicama knjige. Neretko se desi da je prelistaš skroz do sredine, i da, tek kad je i kulminacija prošla, shvatiš gde je zapravo sve počelo. Možeš da shvatiš da je bajka koju čitaš samo priča o jednom sasvim običnom čoveku kakvog možeš sresti u parku sa klincima ili zagrljenog sa suprugom na ulici. Takvi ljudi su svuda oko nas, ne traže pažnju, a ona im i pored toga biva nepravedno oduzeta. Tiho uživaju u onome što imaju, makar to i ne bilo nezapamćeno mnogo, znajući da je to ipak baš onoliko koliko im je potrebno.

Sam sebi skačem u stomak kada biram da za junaka ovaj put izaberem nekoga iz ipak veoma profitabilne branše, naravno - fudbala. Da li je kao i svi drugi? Povlačenje paralele sa kolegama je verovatno i normalno, pogotovo kada u oko upada njegova loše nameštena frizura, masna od skupocenog gela, čak i dok sedite u poslednjem redu tribine ili kauča. Ali, Dimitri Paje je ipak nešto više od običnog fudbalerčića koji će se razbacivati novčanicama i sudarati skupa kola.

I pored činjenice da njegov bankovni račun broji puno nula, i da je on sve samo ne miran i povučen, njegova priča je opet toliko jednostavna da je njegovo ime punilo novinske stupce samo kada se govorilo o njegovim potezima i golovima. Nije to momak koji će vam prodavati maglu, i koji će, zasnovano na svojim fudbalskim kvalitetima, graditi imidž opasnog momka i megazvezde. On je samo jedan sasvim običan tip. I možda će se neko opet zapitati nad osnovom ovog teksta, ali ako bolje pogledate, srž je pred nosom – ništa komplikovanija od želja i potreba malog deteta. Ideali fudbala se gube dragi moji, a kako fudbala, tako i života. Vrednosti se menjaju i ceni se nešto čemu nekad ne bismo poklonili ni manji font od onog koji je utoršen na ove redove. Dimitriji Pajei ovog sveta su tu da podsete na ono što se zapravo broji, da povrate one čudne osećaje koji se jave kada u kafani, pravo niotkuda, čujete prve note „vaše“ pesme.

Dok drugi hrle da napune svoje prazne stomake, i verovatno još praznije duše na Dalekom istoku, Paje odbija basnoslovne ponude jer i dalje živi za ideal. Njemu sedamdeset dva miliona očigledno ne paraju uši i srce koliko ta iskonska želja za lepim životom na mestu gde zapravo želi da toši svoje dane i kao kad je bio mali dečak na ostrvu Reunion, kako je i sam jednom rekao, igra fudbal i više nego što je potrebno. Cifre su čudo, ne živi on od socijalne pomoći, ali opet i dalje jasno ističe ono u šta veruje (nazovite me fudbalskim patetičarem i plačljivkom, ne marim).

Ni on se na fudbalsku pozornicu nije spustio niz dugu, već je morao put do nje da traži šutirajući loptu ispod duge kroz zamršeno šiblje i budžake. Skoro svi